Ако се погледа, списак имена браће великог жупана Стефана Немање (Тихомир, Мирослав, Страцимир), Немањиних синова (Вукан, Стефан, Растко), а потом и унука (Радослав, Владислав, Урош (?), Предислав), види се да у породици преовлађују словенска, народна имена. Појава двоструких имена календарских и народних код једне исте личности, везаних изразом „а зовом…“ је код Срба честа и индикативна. Судећи по стању у литератури ту се не може много урадии иако тематика није безначајна, пошто је саставни део живота кроз векове. Среће се само неколико општих истоветних елемената и даље од тога се не може продрети. У општој оскудици вести о ондашњем времену ову појаву двојних имена карактерише још већа оскудица тако да не постоји могућност да се направи неки искорак и повезивањем познатих елемената дође до неког конкретнијег закључка.

Већ на први поглед се може посумњати у изворност имена родоначелника династије Стефана Немање у поређењу са именима браће. То важи и за његовог средњег сина Стефана, а потом и унука (Стефановог сина) Уроша.
Пошто је реч о личностима владара, у поменутим приликама не ради се о случајно узетим календарским иманима већ о оним са значењем символа. Овде треба подсетити да Сава у сажетом житију свог оца и свог брата као наследника владарског трона након очевог повлачења назива Стефан Немања. Касније се то звање напушта у правцу коришћења владарске краљевске титуле. За сада се највероватније морамо задовољити претпоставком да нам је изворно име средњег Немањиног сина непознато.