Ако се погледа, списак имена браће великог жупана Стефана Немање (Тихомир, Мирослав, Страцимир), Немањиних синова (Вукан, Стефан, Растко), а потом и унука (Радослав, Владислав, Урош (?), Предислав), види се да у породици преовлађују словенска, народна имена. Појава двоструких имена календарских и народних код једне исте личности, везаних изразом „а зовом…“ је код Срба честа и индикативна. Судећи по стању у литератури ту се не може много урадии иако тематика није безначајна, пошто је саставни део живота кроз векове. Среће се само неколико општих истоветних елемената и даље од тога се не може продрети. У општој оскудици вести о ондашњем времену ову појаву двојних имена карактерише још већа оскудица тако да не постоји могућност да се направи неки искорак и повезивањем познатих елемената дође до неког конкретнијег закључка.
КАТЕНА – наставак
1990: „Опасност од биолошке експлозије смртоносних вируса, рекомбинованих по научним лабораторијама, није мање актуелна од било које друге елементарне несреће.“ (Борислав Пекић, Време речи, Београд 1993, стр. 289)
КАТЕНА – наставак
Поводом турског филма о тобожњим племенитим Турцима и злочиначким Србима: „А, знате ли ви ђецо, ко су Турци?“, па поћутавши мало продужиће: „Силан је и бесан то паксијан. Ја сам гледо мојим очима, ето овуда уз реку Деспотовицу, кад прође Ћај паша па упали цркву у Мајдану, како Турци хватају децу и силују, она се да простите упогане, а они их оперу и опет силују…“
КАТЕНА – наставак
Колонић (1706): „Као и у Турској, Колонић је желео да и у Аустрији сваки српски манастир без сигурних доказа о својој старости западне у правне тешкоће и буде приморан да упорним државним владтима доказује право на своје постојање… Одлучно је захтевао да Срби покажу и писмене доказе о томе да су цркве доиста грађене по православном обреду у временима пре турског освајања.“ (Историја српског народа, IV том)
Ни моћни Беч тада није смео да иде толико далеко у гашењу права својих поданика православног обреда.
КАТЕНА – наставак
Поводом писања о догађајима 1375. године озбиљност налаже да се неизоставно мора водити дужна пажња о три основна момента: постоји само привид слагања извора о мисији старца Исаије (Житије патријарха Саце од Даниловог настављача не слаже се оним што се каже у житију самог Исаије); послови такве врсте ниуком случају не могу се вршити без учешћа особе из реда епископа; говорити о неком противљењу српског патријарха и неком подухвату без његовог пристанка је потпуно беспредметно. Како ће се о томе расправљати у ближој или даљој будућности – до чега мора неизоставно доћи – показаће време. Више је него сигурно да ће онда ова садашња прича о том изгледати „смешно“.