Читање Доментијана

– лажни спокој –

Као и сваки уметник и биограф Доментијан има и своју посмртну судбину. Наставља да живи и присутан је у свету потомства на разне начине. Уколико је дело значајније, и успомена на њега је присутнија. У највећем броју случајева то присуство је „праволинијско“, без неких обрта. Уколико је значајније, трајаће дуже или ће временом бити „затрпано“ остварењима сличних. У свету опште књижевности Доментијан би требало да има значајно место, ако ни због чега, онда због тематске изузетности и мотивске разуђености његовог дела… Нико од свих осталих писаца није био у прилици да се истовремено бави мотивима такве природе као што су оснивање светогорског манастира, стицање аутокефалије, крунисање првог краља у историји државе, од којих је сваки довољан сам за себе, а они се овде преплићу на страницама једног истог дела. Особеност Доментијанове личности чини и то што он живи далеко мање преко сопственог дела (Савиног и Симеоновог житија), већ више преко свога „пасторчета“, списа наследника и следбеника по перу, млађег Савиног биографа Теодосија, пошто се Доментијаново име среће у наслову. Значај Доментијана, поред књижевног рада, долази и отуда што је он на више начина повезан са највећим међу Србима. Не може се о Сави говорити без помена Доментијана и обрнуто – без повезаности са Савом Доментијан би нестао безимено попут десетина својих сувременика. Па опет, Доментијан је остао само писац. Иако је близак Сави, пратилац на путовањима, даровит и учен, није се нашао међу онима које је Сава изабрао да буду епископи новооснованих епархија. По простој логици се јавља питање – ако човек таквих квалитета није Савином вољом уврштен у епископе, какве особине су имали они који су узети?

Continue Reading

„Дупло дно“ Доментијанове приче

Стари српски писац Доментијан у свом житију првог српског архиепископа Светог Саве из 1253. године тврди како је Сава вероватно као житељ Карејске келије у Солуну био постављен за архимандрита. То је било пре пада Цариграда 1204. године и успоставе латинске власти на територији дотадашњег Византијског царства. Чин постављења је извршен у присуству четири архијереја – солунског митрополита Константина Месопотамита, Николе епископа Јериса, Димитрија епископа ардамеријског и Михаила епископа Касандријског. Уз то по биографу тада је Сава добио и право ношења надбедреника и наруквица. „Сабраше се три епископа: Никола јеришки, Михаил Касандријски и Димитрије адрамеријски, служивши свету литургију у солунској митрополији Светој Софији са митрополитом својим Костадијем, а са њима служио је и овај блажени кир Сава, и благословивши га, сатворише га архимандритом, и дадоше му да носи надбедреницу и наруквице. Ово сатворише по Божијем провиђењу и по своме грчком закону да буде архијереј.“ На први поглед јасно и детаљима снабдевено казивање Доментијана може да обрадује сваког проучаваоца. Нигде тако биограф није издашан у саопштавању имена конкретних историјских особа као овде. Саопштити толико имена, тачно и проверљиво, присутних епископа, то је „премија“ и то код Доментијана који не даје тачно име патријарха који је око две деценије касније посветио Саву за архиепископа или не даје имена александријског и антиохијског патријарха током посете Саве њиховим катедрама.

Continue Reading

Доментијан – стална тема

I

Највећи део знања о Светом Сави стиче се преко његовог житија, састављеног од светогорског монаха Доментијана 1253. године. Тако се може рећи да је пред нама представа „Доментијановог Саве“. То се уз извесна ограничења односи и на млађи Савин животопис састављен око 1300. године од монаха Теодосија. Млађи биограф и поред обећања датог у уводу свог дела, представи Савин живот без сталног ослонца на старијег животописца. Вредност Доментијановог дела јесте таква и толика да би он требало стално да буде на „дневном реду“ домаће науке, као што се дешава код других народа кад су у питању њихове домаће теме, што код Срба није случај.

Continue Reading

КАТЕНА

Планирану рубрику „Катена“ у доброј мери треба схватити и као „негатив“ српске историје. За протеклих осам векова српским просторима протутњало је много невоља, по суштини истих и само привидно у различитим (уни)формама. Стога је врло мало континуитета код низа појава. Обично оно што је некад изгледало добро, показало се као кобно.

Continue Reading

Доментијан и (не)поверење

У време највеће потребе за коришћењем Доментијановог текста о Светом Сави као плод истраживања кроз новије време искрсава нова, досад непостојећа дилема – однос фиктивног и реалног код овог биографа и тамо где се ради о наводно конкретним епизодама. До сада се томе није поклањала посебна пажња. Скоро све што се у његовом тексту налазило, примано је са великим поверењем.
Развила се дискусија о архимандритском достојанству јеромонаха Саве, житеља Карејске келије. О овом чину мало се зна и кроз хиљадугодишњу историју византијске државе. Не значи то звање много ни у животу Свете Горе. Треба се „вратити“ на ниво Савиног живота у Карејској келији где је судећи по тексту Карејског типика, који је он сам саставио, намеравао да тамо остане доживотно: „Кога ја поставим после своје смрти“.

Continue Reading