Поводом писања о догађајима 1375. године озбиљност налаже да се неизоставно мора водити дужна пажња о три основна момента: постоји само привид слагања извора о мисији старца Исаије (Житије патријарха Саце од Даниловог настављача не слаже се оним што се каже у житију самог Исаије); послови такве врсте ниуком случају не могу се вршити без учешћа особе из реда епископа; говорити о неком противљењу српског патријарха и неком подухвату без његовог пристанка је потпуно беспредметно. Како ће се о томе расправљати у ближој или даљој будућности – до чега мора неизоставно доћи – показаће време. Више је него сигурно да ће онда ова садашња прича о том изгледати „смешно“.
* * *
Средином 18. века ранији игуман Дечана нашао се у темишварској епархији. Био је заинтересован да добије управу манастира Бездина. „Изокола“ му је стављено до знања да тај положај има своју „вредност“ (заокружено по децималном систему“) од стотину дуката. Око тога је настао читав „случај“ захваљујући чему – а то се често збива – се и зна о томе. Тамо где преговори не прерасту у „случај“ односно где се успешно заврше, околина и потомство остају без вести о „послу“.
Према Митрополиту Михаилу шабачки епископ је пензионисан јер се показало да је продао парохију (опет) за сто дуката. У новије време кружи фама о неким хиљадама евра који ако се „одокативно“ конвертују опет се наиђе на вредност од стотину дуката. Децимални систем постоји само у сфери људског деловања, у природи се он не среће. Тамо се наилази на друге бројке, које можда имају неке своје унутрашње аналогије. Целзијусова скала по којој се вода мрзне на нула а кључа на сто степени је такође људска творевина. Какви су стварни односи свих агрегатних стања воде, то се не зна а због практичне методе целзијус и не побуђују интересовање. Слично је и са људским календарима. Година има 365 дана или 12 месеци. Ту нема округлих бројева, нити има разлога да се 1000-та или 2000-та година по нечем посебном памти. Догађаји вредни пажње такође се вежу за неке године које нису у вези са „пуним“ бројевима.
* * *
Код Мирослављевог Еванђеља пажњу привлачи чињеница да се на илустрованој страници под три лука налазе минијатуре ликова само тројице еванђелиста. Зашто је четврти изостављен кад се без тешкоћа могло наћи места и за њега, за сада је непознато. Потом, видно је да и при распореду минијатура приказаних благовесника није поштован поредак њихових списа у кодексима Новог завета.
* * *
Аустријско-турски рат траје 16 година (1683-1699). У његовом приказу и опажају има празнина. Истиче се 1683. време почетка 1690. као година сеобе Срба и 1699. као време закључења карловачког мира. Више година у том низу остаје занемарено и недовољно расветљено. Многи Срби и њихови храмови већ су страдали 1688, значи пре сеобе. Састав сабора епископа у Београду у лето 1690. мало је познат. За заменика и „наследника“ патријарха Арсенија у Пећи Калиника I не зна се да ли је био Србин или Грк. Међу вестима о њему постоји „равнотежа“ тако да има довољно аргумената и за први и за други став.
* * *
О патријарху Пајсеју (1614-1647) се захваљујући у првом реду његовој везаности за писану реч било кроз лично писање или бригом за књиге довољно се зна. По томе он се издваја од свих осталих поглавара Српске Цркве из времена ропства. Остали књизи не посвећују скоро никакву пажњу и њихов живот се тако приказује као да током њиховог деловањ анема ни могућности ни потребе за рад на књизи. Рад Пајсеја је важан и по томе што он не помиње нека дела која би кроз потоња столећа нестала тако да би његов помен био једини податак о постојању. То је нарочито важно због вести о С писцима. Оно што од Пајсеја знамо о домаћим ствараоцима знало би се и без њега дтугим путевима. Занимљиво је да се није више заинтересовао за личност кнеза Лазара кад је свестан да његово житије које је користио није потпуно.