КАТЕНА

Планирану рубрику „Катена“ у доброј мери треба схватити и као „негатив“ српске историје. За протеклих осам векова српским просторима протутњало је много невоља, по суштини истих и само привидно у различитим (уни)формама. Стога је врло мало континуитета код низа појава. Обично оно што је некад изгледало добро, показало се као кобно.

Continue Reading

Краљ Милутин и епископ Данило

– Краљ Милутин и епископ Данило –
(заједничка градња)

Сматра се да је срећна околност кад на чело неког народа дође способан човек и на том месту се задржи дуго. То се у потпуности односи на краља Милутина (1282-1321). Кроз пуне четири деценије своје владавине урадио је више него иједан српски владар, по некима више него сви заједно. Урађено је тако и толико да без њега нико други то не би остварио. Поред осталог, сви они који се јављају и пре и после њега нису имали ни поменуте погодности. Остао је у предању као човек који је за 40 година владавине саградио исто толико храмова. Говори се о четири деценије владе, док је, међутим, највећи део градитељске делатности везан за другу декаду 14. века, кад земљом влада градитељска грозница. Истовремено се ради на више места и мајстори се зависно од предстојеће фазе рада крећу са градилишта на градилиште. Колико је познато, ниједан од значајнијих подухвата није остао недовршен, а на основу ктиторских портрета прати се процес краљевог наглог сазревања да би се на фресци светогорског манастира Хиландара, за који се сматра да је последњи осликан, видело да је тај човек на измаку биолошке снаге. Мајку краљицу Јелену, која је свога мужа краља Уроша надживела скоро пуне четири деценије, Милутин је надживео само седам година.

Continue Reading

Велика деценија

У целој династији нема особе са већим и дубљим контрастима од краља Милутина: нерегулисани односи са братом и синовцем, шурацима, синовима… Насупрот томе стоји грозница градње у последњој декади живота (после 1310). Урађено је више него током било ког века пре или после. По ономе што је остварено може се равнати са радом Саве и Црнога Ђорђа као међницима својих епоха. Упоредо се ради на више места и све што је урађено је вредно и трајно. Од саграђеног углавном су местимично остали само храмови, а то је само део оног што је током обнове учињено. Ту су и остала здања поред храмова, нове повеље са новим поседима, нови инвентар по храмовима. Тада урађено представља символ српске земље настао у грчу напора једне генерације у трци са временом. Да је рад текао уобичајеним ритмом кроз свих 40 година владавине не би се постигло толико.

Зенит градње се одвија у знаку изгнанства и боравка сина Стефана у Цариграду 1314-1321. У време док се истовремено гради неколико цркава – у фази вртоглавог „убрзања“ рада – хапси синовца, а син је у прогонству. Живот напушта и земљу оставља без наследника и икаквог поштовања према себи. Без деловања одважног епископа Данила не би ни до гроба стигао.

Continue Reading