Косовска битка у српској предањској мисли представља средишњи догађај. По размишљању потомака цела српска прошлост се дели на време пре и после Косова. По угледу на Свето писмо време пре Косова се може поредити са животом пре пада прародитеља због којег су изгубили живот у рају. Каснији ход целог човечанства по мукама то је живот Срба после Косова. Према Вуку Караџићу овај догађај је био толико потресан за народ да је „заборавио“ све оно што се пре тога дешавало. Све пре Косова постало је његова „праисторија“.

На особеност овог догађаја без обзира на српски доживљај овог полома указује неколико конкретних општепознатих момената који дају повода за размишљање. Једноставан поглед на географску карту довољан је да се види положај цариграда и косова односно колико је Цариград даље на истоку и „ближи“ Турцима. Шта су онда Турци „тражили“ на Косову када Цариград падна тек 64 године након поменуте битке, смрти српског кнеза и пада државе.
Као и свака успешна и моћна империја и Турска је на својим почецима видела даровите вође и то на тај начин да успешног оца наслеђује још способнији и ратоборнији син. Добри познаваоци прилика око себе турци су увидели да њихов главни противник на западу није унутрашњим сукобима истрошена Византија већ Србија која такође пролази кроз тешку кризу унутрашњих превирања до којих долази након смрти цара Душана. До првог успеха историјских размера турци долазе преко М успеха када су неутралисане снаге јужних српских области. Било је то кобне 1371.године то јест 82 године пре пада Цариграда. До следећег кључног успеха освајачи долазе након 18 година. Успех је био потпун. Од Срба се неки отпор даље није могао очекивати.
Време кнеза Лазара и његови напори и успеси у правцу стабилизовања српске државе са циљем обнове њене недавно пољуљане моћи истарживачи радо пореде са личношћу оснивача српске државе великим жупаном Стефаном Немањом. Неке сличности се саме собом наметну. Међутим тешко се увиђа највећа разлика која их непомирљиво дели – деловање Стефана Немање пада у врме знатно онемоћале Византије која губи снагу у настојању да очува дотадашње границе царства. Супротно од тога кнез ради на препороду своје државе у време незаустављивог напретка новог противника хришћанског света.
Ова битка спада у низ догађаја који се памте по своме значају али је мало вести о приликама око сукоба. Косовска битка је особена и по томе њој је тешко наћи паралелу. У току битке падају оба предводника непосредно сукобљених страна. То је супротно „логици“ војничких сукоба сукоба. Пад једног од предводника аутоматски доводи и до пораза његових снага што значи и прекид. Понекад се каже како се пад неког предводника дешава пред крај битке што представља погрешно виђење догађаја. Уместо поменутог исказа правилно је рећи да пад главног човека једне стране убрзава крај битке.
Најстарија конкретна вест о Косовском боју потиче из времена само након 12 дана. Сачувана је преко руског путописца Игњатија који је пратио свог митрополита: „Мурат је био отишао у рат против Лазара српског кнеза; А кружио је глас да су обојица били убијени у једној бици“.
Ретке су прилике да су са неког бојишта могле кренути вести (гласине) како су обе стране остале без својих предводника „кружио је глас да су обојица били убијени“.