„Сеобе“ Црњанског – Карпат – то сам ја

– Карпат – то сам ја –

Иако није главни јунак Друге књиге сеоба, пуковник Вишњевски се може ценити као најуспелије дат лик. Налази се на челу руске мисије у Токају. Званично њен циљ јесте набавка чувеног токајског вина за војне болнице и за сами руски двор. О осталим видовима деловања мало се говори. Они нису мање важни и о томе Беч довољно зна. О самом Вишњевском се зна само толико да је постојао човек таквог презимена. То је дало прилику да од њега створи свој лик. Реч је о ретко обдареном човеку на каквог се не наилази често, али онај које био у прилици да сарађује са њим бар извесно време неће и не може га заборавити. Сложеност посла на том месту сам је дефинисао: „А што кошта не питају… Купујући вино за росијски двор, Вишњевски је био успоставио срдачне одиним хунгарским светом, грофовима и племићима, а кроз варош пролазио је сваки дан на коњу“. Ове речи одређују и правац даљег размишљања, које се може одвијати на више нивоа. Поменута дефиниција сасвим довољно указује на деликатност посла. Јасних граница овлашћењима ту не може бити. Ту је све дозвољено, али наводно у разумљивим (умереним) количинама. На језику конкретног то не значи ништа и свак па и најсавеснији у послу може бити оптужен за злоупотребу и осуђен као највећи преступник. Они са „вијугама“ свесни су тога и зато не пропуштају прилику да се солидно и на време „обезбеде“. Ипак, често се дешава да и такви падну. Знају и да се извуку, али не живе дуго после тога. Снађе их оно што до јуче нису могли да замисле, а такав удар је тешко поднети без разорних последица.

Continue Reading

„Сеобе“ Црњанског – „разговор“ са царицом

– „разговор“ са царицом –

Главни јунак друге књиге Сеоба има утисак да је „мува у мрежи неког паука“. То је стога што се креће ивичним зонама сучељавања две империје. Тај (међу)простор је увек „минско поље“. Велики је „терет“ на њему и кад су у питању размишљања и улога која му се приписује. Приказан је као видан фактор током припрема и извођења сеобе, а потом се своди на ниво само једног учесника сеобе и губи се…

Continue Reading

Црњански и Андрић

– пригушени двојац –

Срби радо везују две истакнуте личности из појединих периода своје прошлости уколико оне живе истовремено. Чине то са најбољом намером. Иако скоро редовно знају какав је њихов међусобни однос био . Желе да њихово деловање виде као пуну сарадњу, где је тежња ка општем добру главни мотив стварања, далеко изнад личних интереса. Тако на првом месту стављају у исту раван великог Вожда Црног Ђорђа и кнеза Милоша Обреновића. Та два имена су носећи стубови сваке приче о ослобођењу од туђина и стварању нове државе.

Continue Reading

„Сеобе“ Црњанског

– хидромантија –

Уместо, под утицајем наслова очекиване приче о сеоби, роман говори у ратовању 1744/5. године. Знаковито је у њему небично велико присуство воде – и то у сва три агрегатна стања (киша, испарења, снегови…). У том знаку дело и почиње: „Магловити врбаци испаравају се још од прошлог дана, облаци се ковитлају све наниже. Дубина кроз коју протиче река мутна је и непроходна. Земља је тамна, невидљива и кишовита…“ Уместо дотадашњих ратовања граничара са Турцима, сада пук одлази у, за ове људе, непознате крајеве, у непознатом правцу, где се до бојишта дуго путује и стога месецима нема вести о њима.

Continue Reading