– Карпат – то сам ја –
Иако није главни јунак Друге књиге сеоба, пуковник Вишњевски се може ценити као најуспелије дат лик. Налази се на челу руске мисије у Токају. Званично њен циљ јесте набавка чувеног токајског вина за војне болнице и за сами руски двор. О осталим видовима деловања мало се говори. Они нису мање важни и о томе Беч довољно зна. О самом Вишњевском се зна само толико да је постојао човек таквог презимена. То је дало прилику да од њега створи свој лик. Реч је о ретко обдареном човеку на каквог се не наилази често, али онај које био у прилици да сарађује са њим бар извесно време неће и не може га заборавити. Сложеност посла на том месту сам је дефинисао: „А што кошта не питају… Купујући вино за росијски двор, Вишњевски је био успоставио срдачне одиним хунгарским светом, грофовима и племићима, а кроз варош пролазио је сваки дан на коњу“. Ове речи одређују и правац даљег размишљања, које се може одвијати на више нивоа. Поменута дефиниција сасвим довољно указује на деликатност посла. Јасних граница овлашћењима ту не може бити. Ту је све дозвољено, али наводно у разумљивим (умереним) количинама. На језику конкретног то не значи ништа и свак па и најсавеснији у послу може бити оптужен за злоупотребу и осуђен као највећи преступник. Они са „вијугама“ свесни су тога и зато не пропуштају прилику да се солидно и на време „обезбеде“. Ипак, често се дешава да и такви падну. Знају и да се извуку, али не живе дуго после тога. Снађе их оно што до јуче нису могли да замисле, а такав удар је тешко поднети без разорних последица.