I

ВАША СВЕТОСТИ

Слободан сам да Вас замолим да са овим дописом упознате Свети Архијерејски Синод:Годинама се живот Патријаршијске Библиотеке одвијао у знаку сумњивог деловања Богољуба Ћирковића, Градимира Станића и Слободана Милеуснића. Један део пословања одвијао се у „сивој зони“ – одношено и враћано без икакве евиденције, или она мени није позната. То није ометало управника Библиотеке да такав рад скрива терором над својим сарадницима – не само над Живорадом Јанковићем.Иза Ћирковића у Библиотеци је остало неописиво тешко стање – највреднији део њених збирки, депо старе рукописне књиге и збирка новина из 19. века месецима је био недоступан још за Ћирковићевог живота, наводно због поломљених кључева. Никога то није занимало. Након Ћирковићеве смрти журило се да се то заташка.Ваша Светости, као што су некад „комесари“ Станић и Милеуснић „журили“, тако и ја данас, кад имам срчане тегобе, хитам да јавно питам Градимира Станића, зашто је ношено на онај начин и шта је од тога враћено? Ако је дотични господин „недодирљив“, утолико горе – не значи да није умешан у поменуте радње: „Ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту, он је лопов и разбојник.“ (Јн 10,1).Спреман сам да сносим све последице које из овог обраћања могу да произађу.Учтив, У Београду, 13. јула 2015. године.

Цео текст