Успутно – наставак
„Борба између духа и форме значи борба између мисли и речи. То је очајна борба уметникова до краја његовог живота. Свака песма је почела из гомиле емоција, слика, речи и мисли међу собом помешаних и често противуречних.“
„Реч заводи мисао као што матица заводи предмет на брзој реци; ритам наметне сасвим други ток нашој мисли него онај којим је она с почетка кренула и слух извитопери метафору.“
Песник се бори с песмом, „то су мученички напори, и то баш највећих твораца који трају све док изгладе и коначно утврде једну своју песму… Само најгори песници не знају за ову патњу међу најбољим песницима… Најчешће је случај да у коначној редакцији једне песме последња строфа дође место прве или прва строфа место последње.“
Разно
Велики човек „вунених времена“
(И. Војводић, „Кампсадо, љубави моја“, Београд, 2022)
Осврт се може почети и обрнутим редоследом (као у огледалу), преко Предговора проте Жарка Ускоковића (посетиоцима храма добро познатог), као деценијског сапутника и сапатника оца Дејана Дејановића. Везан је за први чин венчања које је млади свештеник Дејан обавио. Затим су заједно кренули на вршење у оно време изузетно тешке свештеничке дужности коју је пратио низ невоља. Деловали су у пре свега од усташа закланој Славонији, а потом (није сувишно рећи) и „свакаквој“ Славонији. Места која се кроз њихово службовање помињу већ су „позната“, али пре по злу које царује у време грађанских ратова.