Црњански и Андрић

– пригушени двојац –

Срби радо везују две истакнуте личности из појединих периода своје прошлости уколико оне живе истовремено. Чине то са најбољом намером. Иако скоро редовно знају какав је њихов међусобни однос био . Желе да њихово деловање виде као пуну сарадњу, где је тежња ка општем добру главни мотив стварања, далеко изнад личних интереса. Тако на првом месту стављају у исту раван великог Вожда Црног Ђорђа и кнеза Милоша Обреновића. Та два имена су носећи стубови сваке приче о ослобођењу од туђина и стварању нове државе.

Continue Reading

„Сеобе“ Црњанског

– хидромантија –

Уместо, под утицајем наслова очекиване приче о сеоби, роман говори у ратовању 1744/5. године. Знаковито је у њему небично велико присуство воде – и то у сва три агрегатна стања (киша, испарења, снегови…). У том знаку дело и почиње: „Магловити врбаци испаравају се још од прошлог дана, облаци се ковитлају све наниже. Дубина кроз коју протиче река мутна је и непроходна. Земља је тамна, невидљива и кишовита…“ Уместо дотадашњих ратовања граничара са Турцима, сада пук одлази у, за ове људе, непознате крајеве, у непознатом правцу, где се до бојишта дуго путује и стога месецима нема вести о њима.

Continue Reading

Аналогије

– Милош Црњански и Ђура Јакшић –

У своје време два председника српске Владе – један „будући“ а други већ као бивши, деле савете врхунским уметницима свог времена. Реч је о Стојану Новаковићу (1842-1915) и Милану Стојадиновићу (1888-1961). Први је био пријатељ и заштитник писца и сликара Ђуре Јакшића, а други пријатељ Милоша Црњанског. Обојица уметника били су приближно исте (не)среће на свом животном путу. Кад се нађу у тешким приликама били су од околине на исти начин „заборављени“: добронамерне „укоре“ су добијали и од својих поменутих пријатеља. Све од њих речено, било је на своме месту, а опет се некако не прима једноставно. Да ли је требало да ти супешни људи имају више разумевања и блажих речи за своје познате пријатеље, уз сазнање које сигурно није недостајало да уметнички дар и дар за бизнис ретко кад иду заједно. „Стојадиновић је супериорно делио савете Црњанском о потреби да се прилагоди… Треба мислити данас „американски“ а не као некада менталитетом чинивника Press-Bureau-а. Изгледа ми да сте бољи песник, аутор и новинар, неголи business man. Још сте стара школа. Право да Вам кажем, господине Црњански, сувише сте песник.“

Continue Reading