Очевидац говори како теку припреме за завршни судар на Солунски фронт. То траје месецима. „Огромне парне дизалице као каква шума кипариса шкрипале, померале се, спуштале и дизале се, извлачећи из утробе бродова сандуке са муницијом, топове, товарне коње и разноврсну другу убојну спрему. Стотинама тешких аутомобила чекало се на обали и развлачило материјал на све стране…“ Да се овако мислило о српској војсци и њеном снабдевању у лето 1915, Срби би својом спремношћу за отпор учинили „чудо“, али би и сагорели у огњу судара два неравноправна противника.
Михаило Маџаревић – царство бирократије
Трећег децембра 1914. био је потпоручник Михаило Маџаревић међу онима који су се видно истакли. Маја 12. и 10. јуна 1915. прави подвиге са својом групом по преласку Саве. Писац Дневника 5. пука Маџаревићеве матичне монаде не штеди лепе речи за њега. Успут додаје да је Маџаревић још два пута прелазио Саву, али још увек је само потпоручник. „11. септембра (1916) обишао је положај и војнике нашега пука Њ. В. Престолонаследник Александар. Овом приликом изволео је унапредити у чин капетана II класе поручника Михаила Маџаревића за његово храбро држање приликом насилног извиђања 2. септембра.“ У дневнику је описан поменути подвиг: „пројуривши кроз непријатељски стражарски низ, упао је у средину непријатељског распореда и бомбама приморао 4 непријатељска војника на предају, на челу вода ишао је у извиђање, а на зачељу вода – последњи вратио се на наш положај.“
Дневник бележи и подвиг од 19. априла: „Вођа патроле био је капетан Михаило Маџаревић. Задатак је успешно извршен. Непријатељско одељење је уништено…“
Није ретка појава да се подаци матичне јединице и оних са вишег нивоа не слажу. Тако су издавачи током припреме докумената за штампу често у прилици да „пресуђују“ ко је тачнији, што не значи да су се увек определили за праву верзију.