– Милош Црњански и Ђура Јакшић –
У своје време два председника српске Владе – један „будући“ а други већ као бивши, деле савете врхунским уметницима свог времена. Реч је о Стојану Новаковићу (1842-1915) и Милану Стојадиновићу (1888-1961). Први је био пријатељ и заштитник писца и сликара Ђуре Јакшића, а други пријатељ Милоша Црњанског. Обојица уметника били су приближно исте (не)среће на свом животном путу. Кад се нађу у тешким приликама били су од околине на исти начин „заборављени“: добронамерне „укоре“ су добијали и од својих поменутих пријатеља. Све од њих речено, било је на своме месту, а опет се некако не прима једноставно. Да ли је требало да ти супешни људи имају више разумевања и блажих речи за своје познате пријатеље, уз сазнање које сигурно није недостајало да уметнички дар и дар за бизнис ретко кад иду заједно. „Стојадиновић је супериорно делио савете Црњанском о потреби да се прилагоди… Треба мислити данас „американски“ а не као некада менталитетом чинивника Press-Bureau-а. Изгледа ми да сте бољи песник, аутор и новинар, неголи business man. Још сте стара школа. Право да Вам кажем, господине Црњански, сувише сте песник.“