Средином 17. века на Светој Гори избио је спор између грчких и руских монаха око (не)правилности богослужбене праксе. Прва жртва тога спора био је српски монах Дамаскин због своје везаности за руске књиге. Изведен је на суд и после вређања и понижавања био је принуђен да своје руске књиге лично баци у ватру да сагоре. Ни то није било прогонитељима довољно. Оптужили су га код општег и заједничког душманина и иноверника те је доспео у турски затвор. То је само почетак ширих невоља које су задесиле целу руску земљу. „Ватра на којој су у Светој Гори изгореле Дамаскинове руске књиге била је само прва за коју знамо да је запаљена у расправама око крсног знамења. У неколико следећих деценија такве су се ломаче распламсале по Русији…“