Стари српски писац Доментијан у свом житију првог српског архиепископа Светог Саве из 1253. године тврди како је Сава вероватно као житељ Карејске келије у Солуну био постављен за архимандрита. То је било пре пада Цариграда 1204. године и успоставе латинске власти на територији дотадашњег Византијског царства. Чин постављења је извршен у присуству четири архијереја – солунског митрополита Константина Месопотамита, Николе епископа Јериса, Димитрија епископа ардамеријског и Михаила епископа Касандријског. Уз то по биографу тада је Сава добио и право ношења надбедреника и наруквица. „Сабраше се три епископа: Никола јеришки, Михаил Касандријски и Димитрије адрамеријски, служивши свету литургију у солунској митрополији Светој Софији са митрополитом својим Костадијем, а са њима служио је и овај блажени кир Сава, и благословивши га, сатворише га архимандритом, и дадоше му да носи надбедреницу и наруквице. Ово сатворише по Божијем провиђењу и по своме грчком закону да буде архијереј.“ На први поглед јасно и детаљима снабдевено казивање Доментијана може да обрадује сваког проучаваоца. Нигде тако биограф није издашан у саопштавању имена конкретних историјских особа као овде. Саопштити толико имена, тачно и проверљиво, присутних епископа, то је „премија“ и то код Доментијана који не даје тачно име патријарха који је око две деценије касније посветио Саву за архиепископа или не даје имена александријског и антиохијског патријарха током посете Саве њиховим катедрама.