Једно од основних питања поводом природе и генезе зборника Животи краљева и архиепископа српских који се везује за име архиепископа Данила јесте и житије архиепископа Саве II (1264-1271). По оцени истраживача оно и не потиче од архиепископа Данила што је само по себи необично, а потом је загонетно што тај спис више припада типу житијних белешки оних архиепископа који живе крајем 13. и почетком 14. века него што би се могло убројати у права житија из овог зборника. Кад не би било других (допунских) вести из других извора, о Сави би се знало јако мало. Као архиепископа помиње га већ прве године столовања писар Теодор Граматик (1264); као хумски епископ помиње се у повељама краља Уроша и архиепископа Арсенија где се расправља о поседу ове епархије; потом, помиње се у опису успоставе култа архиепископа Арсенија… Откуда такав став према овом поглавару Цркве, члану владарске куће Немањића и стрицу српског владара из времена кад Савин биограф Доментијан саставља своје списе? Са формалне стране гледано, житија архиепископа Саве II, Данила I и Јоаникија као да потичу из истог пера. За разлику од прва два, Јоаникијево житије има далеко свечанији почетак: „Предстоји нам достојно именита реч приносећи велику славу и част животу Богом возљубљенога светитеља преосвећенога архиепископа Јоаникија.“ Питање је директно повезано са књижевним радом самог архиепископа Данила који – било да је аутор „белешке“ о Сави II или да није о њему ништа написао – у оба случаја таквим односом ствара велику загонетку. Тако се низу неразрешивих проблема везаних за овај зборник додаје још један, значајан а можда и кључни!