Из своје земље избегли Стрез тражи и добија уточиште код српског владара великог жупана Стефана. Кад се осамосталио и ојачао све је „заборавио“ и био је спреман да ратује са својим дојучерашњим добротвором. Осећајући колика опасност му прети са те стране, Стефан безуспешно покушава да се споразуме са Стрезом. Кад не успева, шаље Саву да и он покуша убеђивањем да га одврати од намере. Ни са те стране није се могло деловати на надменог силника…
Особеност овог тешког момента за Србе чини то што су по природи три непомирљива елемента и дојучерашњи жестоки међусобни противници – Грци, Бугари, Латини – нашли заједнички језик и интерес да ударе на Србе. Стрез се нашао у таквом савезу против Срба и управо његова нагла смрт донела је распад коалиције. Да није тако, не би сви тадашњи српски писци посветили томе толико пажње. Сава о томе не говори. Своју повест је довео до преноса моштију у земљу. Не би било умесно да као скромни монах говори о својој толико значајној улози.