Биограф прави разлику између „земаљске власти“ студеничког игумана – „Бог му помагаше из дана у дан, како да са многим скрбима и тегобама олакша од тежине греха да се и управљајући земаљском влашћу покаже „искусан и вешт у свему“ – и „духовне власти“ поглавара архиепископије – „дарова му се да и од вишка премудрости, да има духовну власт правоверне хришћанске вере, живећи од младости своје непорочним животом… прими двоструку богом даровану власт, небеску и земаљску.“ Слично поређење може се правити између Студенице и Жиче – где некадашње средиште земље и центар свих одлучујућих збивања – током деценије док Сава борави у њој –оснивањем архиепископије долази у сенку новог седишта самосталне Цркве.
Некада избор новог студеничког игумана представља догађај првог реда, коме присуствује и сам владар и игумани најугледнијих манастира – значи цео водећи слој земље. При избору: „да се скупе иконом и еклисијарх са најстаријом братијом, и да иду к самодржавном господину све српске земље, и да му молбу узашљу, да дође у овај манастир и да узму са собом епископа и игумана светог Ђорђа у Расу и свете Богородице Градачке и светог Николе у Топлици и другога Николе у Казновићима и другог светог Николе у Дабру и светог Георгија у Дабру… да учине савет и да изаберу преподобна мужа који ће бити архимандрит међу овима игуманима и пастир овоме стаду.“