Поводом догађаја у животу Цркве током 1054. године може се рећи да се све збива око неколико личности – цариградски патријарх Михаило Кируларије (1043-1058), папски легат Хумберт (1049-1061), антиохијски патријарх Петар III (1052-1054), охридски архиепископ Лав (1037-1056), аквилејски јерарх Доминик. Главни правци односа Цариграда и Рима тада теку преко Охрида и Антиохије, односно Аквилеје. Тек онда долази оно што се збива директно на релацији Цариград-Рим.
Кад је реч о збивањима саме 1054. познато је да у грчким изворима они скоро да нису забележени. Десило се као и толико пута да савременици нису свесни значаја онога шта се око њих догађа. Са друге стране све оно о чему се разговарало и спорило током сусрета и сукоба ове године било је познато већ деценијама. Поред тога што нема устаљеног начина употребе одговарајућих израза који припадају овој сфери нема ни јединственог става у односу православних према Латинима. Једни су искључивији и иду дотле да избегавају сваки однос и врше поновно крштавање преобраћеника док су други у том погледу блажи.