Кад је сарајевски званичник К. Колас затражио да се спроводи строжи надзор над омладином, одговорено му је како се „боји чак и деце“. Кад су у питању збивања око сарајевског Видовдана 1914, директно помињање деце или подсећање на дечије понашање чешће се среће.
За децу је кревет скоро цео свет, а простор под креветом је најсигурније место, што се уклапа и са њиховим телесним узрастом – тамо им је могуће да дођу, то место делује и сигурно и тајновито. Пошто је оружје (бомбе и пиштољи) намењено за акцију донето у Сарајево у кућу Данила Илића, „склоњено“ је под кревет, на коме спава тек касније познати Гаврило Принцип. Слично се дешава и код Крањчевића. После нестанка Фрање Фердинанда, несуђени атентатор Васа Чубриловић поверава му добијено и некоришћено оружје и он га склања под кревет. Тако Принцип такорећи „спава“ на оружју по коме ће касније постати познат. Имао је много више разлога за неспокој него славни В. Танкосић, који годину дана касније при одбрани Београда одмор тражи на сламарици постављеној на сандуке где пише: „Не тумбај – динамит!“.