За разлику од Доментијана, Теодосија и Данила, кад се на српском књижевном небу појављује само по један писац, у Марково време за српске прилике постоји „сноп“ књижевника (настављач архиепископа Данила, патријарх Данило III, Григорије Цамблак, Јефрем, деспот Стефан, Јефимија…).
Међу неколико безимених аутора списа о светом кнезу Лазару и Косовској бици могло би се претпоставити да неки од њих потиче и од Марка. Деценијама ауторе чини немоћним његова титула „епископ пећки“. Тек у најновије време појавио се трачак наде за разумевање. Према уобичајеној представи мисли се да су скоро сви епископи са прогласом патријаршије (1346) постали митрополити. У недвно објављеном поменику срећу се и архиепископи и обични епископи… Ту треба видети шансу за даља истраживања око епископа Марка.