У наводној преписци српског краља Радослава сина Стефана Првовенчаног и синовца првог српског архиепископа Саве са охридским архиепископом Димитријем Хоматијаном среће се и питање: „Свештеник који прати краља, ког архијереја треба да спомиње, да ли оног који га је рукоположио, или месног кроз чију област краљ често пролази?“ Необичност питања састоји се у томе што се ту говори о помену епископа који је рукоположио свештеника из краљеве пратње. За садашње поимање то је непозната „ставка“ у размишљању. Нама је недоступан већи део литературе у коме би се можда могло наћи нешто слично да би се путем аналогије боље упознала проблематика – уколико она постоји, овај осврт је сувишан. Ни краљево питање ни одговор ученог архиепископа се не уклапају у контекст црквеног живота који тежи стварању сагласја током јавног богослужења. Уколико се уводи помен разних епископа, то би створило „хаос“. Затим, на служби се јавно и званично помињу само дејствитељни епископи, а не они који су неактивни или су упокојени. По логици црквеног живота дилема би могла да буде, да ли се на путу владара може помињати поглавар (архиепископ) – као надлежни архијереј владара – или месни епископ?