Старији Савин биограф Доментијан (1253) своје дело саставља по налогу краља Уроша (1243-1276; 1277) као житељ Карејске келије у Светој Гори. То се сазнаје из опширног поговора делу. Колико се зна, у том послу при стварању обимног списа није могао имати правог претходника.
Неколико деценија касније настаје и друго житије од млађег биографа Теодосија. Постоје разна гледишта о разлозима појаве новог списа, а најшире је оно по коме старији биограф није одговарао читаоцу својим начином писања. То је умесна оцена, пошто је утисак да више пише „за себе“ него за читаоца. Излагање често прекида дугим реторичким изливима којима ту није место. За протеклих сто година у истраживању односа два писца није се далеко отишло. Очевидно је да се рад Теодосија првенствено састоји у томе што прати излагање старијег биографа. Значи, циљ му је да приземљи и ослободи га реторике која се јавља као сувишна. У уводу Теодосијевог списа се каже да настаје на основу више извора, што се у делу не осећа.
Основа Теодосијевог рада своди се углавном на то што он „прати“ свога претходника, а једине измене се састоје у уношењу детаља логичке природе који доприносе живости приповедања, али не обогаћују знања читаоца уношењем нових чињеница из других извора, ван Доментијана.