СТАРИ СРПСКИ ПИСЦИ
-Асоцијације на Мендељејев систем –
Историја старе Српске књижевности говори само о ономе што је познато/сачувано.
Тешко је поверовати да се цео књижевни живот Срба може свести само на рад оно неколико познатих имена. У прегледу старе књижевности постоје велике белине/празнине. Такво стање много подсећа на прилике „шаренила“ периодног система хемијских елемената И.Мендељејева. Асоцијације на Мендељејев систем срећу се и у теорији модерне уметности – указивањем на „попуњена“ места. Оно што је урађено и велике „белине“ предвиђен за дела која још нису створена или би требало да буду створена.
Сем у неколико случајева број преписа дела старих српских писаца је у принципу мали. Скоро половина од њих сачувана је у само једном, једином препису. У случају да неки од њих није доспео до 1900 године о његовом постојању се не би ни знало – у том случају таква дела се цене као „не постојећа“ и као „несачувана“ пошто се о њиховом ранијем постојању не би ни знало.
У области књижевног стварања не постоји логика и законитост као у области природних наука. Расправља се само на основу онога што је урађено/сачувано и не размишља се о ономе што недостаје. Посредством фикције по угледу на поменути систем направљен је корак „даље“ и на основу онога што је познато размишља се и о ономе што је могло постојати али је у међувремену услед тегобних прилика нестало…