При бављењу народном поезијом истраживач ће више пута доспети у стање малодушности и сетиће се речи И. Руварца: „Нека испитује и истражује и изјашњује и пише о народним песмама… код год хоће, ја се с тим предметом већ више бавити не могу.“
Током стварања српског народног епа појављује се више повода за набрајање познатих црквених споменика насталих током старе српске државе. Неиспитиви су путеви песничке имагинације која се у свом трагању за мотивима зауставља на некој теми и прихватају се њене обраде. Тако је и у редовним приликама. Шта се може говорити о понашању у тами вековног ропства кад је све друкче и то само у једном правцу према тешком и немогућем.