Експеримент Данило
I
И поред масе текстова посвећених личности архиепископа Данила II (1324-1337) потребно је истаћи да појачан опрез није сувишан. На првом месту то се односи на сусрете са Даниловим именом у различитим приликама. Да ли се они увек односе на исту личност? Зна се да је спектар монашких имена која се уобичајено срећу прилично скроман. Тако је кроз генерације и векове. Увек постоји могућ неспоразум. Кад се има на уму шта се све веже за личност Данила (хиландарски игуман и борац са Каталанима, два пута становник „у ћелији“ архиепископа (Јевстатија II и Саве III), бањски и хумски епископ, учесник низа мисија, сарадник при градњи храмова, писац житија у служби… реч је само о познатом и очуваном. Скоро све урађено за Даниловог живота у вези је са њим. Умесна је мисао, како то постиже само један човек, а потом – у чему се састоји рад свих осталих? На известан начин урадио је више од Саве.
Састав Даниловог зборника
Проблематика везана за личност архиепископа Данила II тако је разуђена и дубока да може да „угости“ многе истраживаче. Поготову они који су склони „авантури“ и „слаткој неизвесности“, ако се унапред помире са тиме да ће после свих напора остати празних шака, могу се сматрати и срећним, па и „успешним“. Данашњи опште прихваћени назив зборника „Житија краљева и архиепископа српских“ потиче од првог и до сада јединог његовог издавача Ђуре Даничића (1866). Посленици чији рад се везује за живот овог дела називају га различито. „Светогорац који је 1763. године преписивао дело Данилово зове га „Цароставник или родослов“; други, који га је преписивао 1780. године, зове га само „Родослов“. У запису на Лавовском рукопису Данилова дела књизи је име „Летописац о српских краљев и о архиепископ како кто своје житије проводи.“