Од српских архиепископа, по угледу одмах после оснивача и првог поглавара Саве долази његов изабраник и наследник. То се огледа по броју помена кроз старе српске споменике, по броју преписа службе, посвећених храмова. Кад је у питању деловање и стварање, Сави је најближи архиепископ Данило (1324/1327), али он нема ни приближно толики углед. Кад су у питању помени Данила, они се односе на његов рад, а мање на подвиг и духовност. Арсеније се доживљава као члан династичке куће Немањића и среће се тамо где би се очекивао помен архиепископа Саве II, синовца великог претходника и брата владајућег краља Уроша I. Међутим, у погледу поштовања, Сава II је потпуно потиснут и скоро „занемарљив“. Може се то наслутити по карактеру његовог житија у збирци Животи краљева и арсхиепископа српских, где је тај из несвакидашњих разлога сажет и вестима оскудан спис смештен међу обимна житија архиепископа Арсенија и Јоаникија.
Линија раздора
Биограф архиепископа Данила (1324-1337) у опису његове градитељске делатности даје и следећи, јединствени податак. У својој ктиторији цркви Пресвете Богородице у Пећи: „Постави устав у њој да га држе доброразумни црнци грчког народа, да се све врши по закону у тој цркви, да по њихову уставу врше божанствену службу и све остало. Унутра, у тој светој цркви, у једно здање начини две цркве : једну у име Претече, а другу у име светог Арсенија архиепископа установи у тој светој цркви и уторник и петак да се свагда наизменично поју параклиси и обилно у њој постави грчке књиге и све црквене потребе, у којој ће се непрестано славити Господ.“
Краљ Милутин и епископ Данило
– Краљ Милутин и епископ Данило –
(заједничка градња)
Сматра се да је срећна околност кад на чело неког народа дође способан човек и на том месту се задржи дуго. То се у потпуности односи на краља Милутина (1282-1321). Кроз пуне четири деценије своје владавине урадио је више него иједан српски владар, по некима више него сви заједно. Урађено је тако и толико да без њега нико други то не би остварио. Поред осталог, сви они који се јављају и пре и после њега нису имали ни поменуте погодности. Остао је у предању као човек који је за 40 година владавине саградио исто толико храмова. Говори се о четири деценије владе, док је, међутим, највећи део градитељске делатности везан за другу декаду 14. века, кад земљом влада градитељска грозница. Истовремено се ради на више места и мајстори се зависно од предстојеће фазе рада крећу са градилишта на градилиште. Колико је познато, ниједан од значајнијих подухвата није остао недовршен, а на основу ктиторских портрета прати се процес краљевог наглог сазревања да би се на фресци светогорског манастира Хиландара, за који се сматра да је последњи осликан, видело да је тај човек на измаку биолошке снаге. Мајку краљицу Јелену, која је свога мужа краља Уроша надживела скоро пуне четири деценије, Милутин је надживео само седам година.
Архиепископ Арсеније
– проблем изворних текстова –
О другом српском архиепископу – изабранику и наследнику Саве на трону поглавара Српске Цркве не зна се и не може се рећи много, иако на први поглед не изгледа тако. Њему је у зборнику Животи краљева и архиепископа српских посвећено сразмерно доста простора, па би се на основу тога очекивало и више података. Нажалост, није тако. Обимно житије је претежно реторског карактера, што значи да је ту присутан минимум вести конкретне природе.
Према житију, он из Срема долази у манастир Жичу као тадашње седиште архиепископије. Његова ревност у манастиру много подсећа на рад младог монаха Саве док је својевремено боравио у Светој Гори. И поред тога што има доста разлога да се одговарајући описи који се налазе у житију оцене и као „општа места“, у житијној литератури, кад се узму у обзир каснија догађања и касније опредељење самога Саве да му повери вођење Цркве, могуће сумње се губе.