Стефан Првовенчани – Живорад Јанковић

Доментијан – стална тема

21/12/2019 Нема коментара

Највећи део знања о Светом Сави стиче се преко његовог житија, састављеног од светогорског монаха Доментијана 1253. године. Тако се може рећи да је пред нама представа „Доментијановог Саве“. То се уз извесна ограничења односи и на млађи Савин животопис састављен око 1300. године од монаха Теодосија. Млађи биограф и поред обећања датог у уводу свог дела, представи Савин живот без сталног ослонца на старијег животописца. Вредност Доментијановог дела јесте таква и толика да би он требало стално да буде на „дневном реду“ домаће науке, као што се дешава код других народа кад су у питању њихове домаће теме, што код Срба није случај.

Катена

КАТЕНА

01/04/2018 Нема коментара

Планирану рубрику „Катена“ у доброј мери треба схватити и као „негатив“ српске историје. За протеклих осам векова српским просторима протутњало је много невоља, по суштини истих и само привидно у различитим (уни)формама. Стога је врло мало континуитета код низа појава. Обично оно што је некад изгледало добро, показало се као кобно.

Историја

Вишак делова

17/03/2018 Нема коментара

Највећи заговорник крунисања Стефана Првовенчаног од папског легата 1217. године био је Иларион Руварац. Да се тиме бавио дуго говори и наслов његове обимне расправе „Одломак изнаписан пре 1891. расправе о главним моментима у животу Светог Саве“. Ипак, ни он није се могао одвојити од свог посла спокојно и са осећањем да је рад привео успешном и потпуном крају. У своју шему није могао да уклопи оно што се о тој тематици везује за 1220. годину. „И Стефан није слао г. 1220. поменутог свога епископа Методија у Рим, да моли папу за круну да га крунише илити венча за краљевство, јер је он тада и већ од године 1217. био и називао се венчани краљ (rex coronatus), већ је слао свога епископа папи да обнови свезу, завезану, заврзану са папом 1217.

Историја

Нездраво стање балканских круна

16/05/2017 Нема коментара

– уводно разматрање –

„Проучавање чина крунисања владара
веома је сложено. Оно је с разлогом
названо страхом и трепетом за историчаре…
Тражи се не само дубина знања, него и многостраност,
које не могу довести ни до каквог успеха
без врло опрезне критичности.“ (М. Радојчић)

Година 2017. не затиче домаћу науку у јединственом ставу према крунисању Стефана Првовенчаног у оној мери као што је то било пре сто година, кад је доминирало мишљење Илариона Руварца да је постојало само крунисање из 1217. Недоумице поменутог аутора око улоге и значаја епископа Методија 1220. године, које ни он и поред своје жеље није могао да одбаци у потпуности, нису кроз протекло столеће привлачиле пажњу.
Тешко је одредити став Руварца који се пита: „Може ли се веровати светогорцу том Доментијану кад прича да је сам Свети Сава слао свог епископа Методија у Рим…“ и пуно поверење поклања Латину о коме не мисли добро: „Г. Рачки назива повест Томину о солинској цркви хрватски извор, а ја не знам по чему је то „хрватски извор“, кад Тома архиђакон сплитски, није био и није се држао за Хрвата већ за Латина или Латинина; и Тома је мрзио Хрвате као што само може високоумни Латин мрзити словенско племе, њему је „Sclavigena” мрзак био у души.“

Стефан Немања

Пренос Симеона

14/02/2017 Нема коментара

Пренос моштију преподобног Симеона Немање из Свете Горе извршен је у бурном времену. „Актер“ тог чина, сам Сава, каже да је прошао гору и воду. На свој начин, у скоро истим невољама налази се и данашњи истраживач док се сналази у разликама између четири писца и пет списа, кад покушава да процени која је од понуђених слика ближа реалу.

Пада у очи истицање писама послатих из Свете Горе у земљу и обратно, као да је реч о неком епистолару, уз опширне наводе из њих. За ондашње прилике подразумева се да у тим условима између писама или беседа постоје разлике. „Стефан наводи само своје писмо, с којим се текст у Савином наводу баш и не слаже.“ (Д. Костић). Упадљив је редовни помен границе српске земље, где се среће са братом великим Жупаном Стефаном, владаром српске земље. Читав претходни век је прошао у борбама српских жупана са Византијом да се стекне „граница“ – уз остало, она је символ слободе и самосталности од Византије.

1 2 Следеће »