Симеон Мироточиви – Живорад Јанковић

Доментијан – стална тема

Највећи део знања о Светом Сави стиче се преко његовог житија, састављеног од светогорског монаха Доментијана 1253. године. Тако се може рећи да је пред нама представа „Доментијановог Саве“. То се уз извесна ограничења односи и на млађи Савин животопис састављен око 1300. године од монаха Теодосија. Млађи биограф и поред обећања датог у уводу свог дела, представи Савин живот без сталног ослонца на старијег животописца. Вредност Доментијановог дела јесте таква и толика да би он требало стално да буде на „дневном реду“ домаће науке, као што се дешава код других народа кад су у питању њихове домаће теме, што код Срба није случај.

Пренос Симеона

Пренос моштију преподобног Симеона Немање из Свете Горе извршен је у бурном времену. „Актер“ тог чина, сам Сава, каже да је прошао гору и воду. На свој начин, у скоро истим невољама налази се и данашњи истраживач док се сналази у разликама између четири писца и пет списа, кад покушава да процени која је од понуђених слика ближа реалу.

Пада у очи истицање писама послатих из Свете Горе у земљу и обратно, као да је реч о неком епистолару, уз опширне наводе из њих. За ондашње прилике подразумева се да у тим условима између писама или беседа постоје разлике. „Стефан наводи само своје писмо, с којим се текст у Савином наводу баш и не слаже.“ (Д. Костић). Упадљив је редовни помен границе српске земље, где се среће са братом великим Жупаном Стефаном, владаром српске земље. Читав претходни век је прошао у борбама српских жупана са Византијом да се стекне „граница“ – уз остало, она је символ слободе и самосталности од Византије.