Богољуб Ћирковић је био подједнако моћан и покварен човек. Склон крађи и подметању сваке врсте. Све своје сараднике проглашавао је лоповима и шизофреним.

У раду је имао више „сарадника“ (комесара). Највише невоље је било са Градимиром Станићем, Слободаном Милеуснићем, Слободаном Ковачевићем – Тозом, Зораном Николићем…

Током 1992. године Б. Ћирковић је са „комесарем“ С. Милеуснићем на име реновирања Музеја поделио тадашњих сто просечних плата. Када се то обелоданило на сцену ступа „дежурни санитарац“ (стрводер) „митрополит“ Радовић Ристо.

Нажалост, то није једини случај да се „митрополит“ Ристо јавља као спонзор криминала везаног за библиотеку.

Кад је „велики шеф“ запао у кризу и кад је требало спаковати „спонзора“, опет се јавља „митрополит“ Ристо. Сада је у помоћ позвао и „Тозиницу“ (чији отац је својевремено поткрадао библиотеку).

Настаје загонетка. Не зна се ко се ту иза кога скрива и ко кога „покрива“ – „Тозиница“ „митрополита“ Ристу или обратно – „митрополит“ Ристо „Тозиницу“?