Из Библиотеке

Богољуб Ћирковић је био подједнако моћан и покварен човек. Склон крађи и подметању сваке врсте. Све своје сараднике проглашавао је лоповима и шизофреним.

У раду је имао више „сарадника“ (комесара). Највише невоље је било са Градимиром Станићем, Слободаном Милеуснићем, Слободаном Ковачевићем – Тозом, Зораном Николићем…

Током 1992. године Б. Ћирковић је са „комесарем“ С. Милеуснићем на име реновирања Музеја поделио тадашњих сто просечних плата. Када се то обелоданило на сцену ступа „дежурни санитарац“ (стрводер) „митрополит“ Радовић Ристо.

Нажалост, то није једини случај да се „митрополит“ Ристо јавља као спонзор криминала везаног за библиотеку.

Цео текст

Стрез

Из своје земље избегли Стрез тражи и добија уточиште код српског владара великог жупана Стефана. Кад се осамосталио и ојачао све је „заборавио“ и био је спреман да ратује са својим дојучерашњим добротвором. Осећајући колика опасност му прети са те стране, Стефан безуспешно покушава да се споразуме са Стрезом. Кад не успева, шаље Саву да и он покуша убеђивањем да га одврати од намере. Ни са те стране није се могло деловати на надменог силника…

Особеност овог тешког момента за Србе чини то што су по природи три непомирљива елемента и дојучерашњи жестоки међусобни противници – Грци, Бугари, Латини – нашли заједнички језик и интерес да ударе на Србе. Стрез се нашао у таквом савезу против Срба и управо његова нагла смрт донела је распад коалиције. Да није тако, не би сви тадашњи српски писци посветили томе толико пажње. Сава о томе не говори. Своју повест је довео до преноса моштију у земљу. Не би било умесно да као скромни монах говори о својој толико значајној улози.

Цео текст

Пренос Симеона

Пренос моштију преподобног Симеона Немање из Свете Горе извршен је у бурном времену. „Актер“ тог чина, сам Сава, каже да је прошао гору и воду. На свој начин, у скоро истим невољама налази се и данашњи истраживач док се сналази у разликама између четири писца и пет списа, кад покушава да процени која је од понуђених слика ближа реалу.

Пада у очи истицање писама послатих из Свете Горе у земљу и обратно, као да је реч о неком епистолару, уз опширне наводе из њих. За ондашње прилике подразумева се да у тим условима између писама или беседа постоје разлике. „Стефан наводи само своје писмо, с којим се текст у Савином наводу баш и не слаже.“ (Д. Костић). Упадљив је редовни помен границе српске земље, где се среће са братом великим Жупаном Стефаном, владаром српске земље. Читав претходни век је прошао у борбама српских жупана са Византијом да се стекне „граница“ – уз остало, она је символ слободе и самосталности од Византије.

Цео текст

Канонизација Симеона Немање

Већ одавно је примећено да у погледу времена и места прогласа Симеона Немање за светитеља постоји разлика између два старија биографа, браће монаха Саве и владара Стефана, и два млађа писца, Доментијана и Теодосија. По старијима то би се десило тек по преносу моштију из светогорског манастира Хиландара у земљу. Догађај се веже за прву прославу годишњице након што је Сава у пратњи светогорских монаха са очевим моштима стигао у земљу.

По млађим биографима то се десило у манастиру Хиландару током обележавања прве годишњице упокојења монаха Симеона. Такво изворно стање поделило је и нове ауторе. Као што се може очекивати, једни су за раније, а други за касније време. Постоје и „неутрални“, спремни да се приклоне „већини“. Заговорници прогласа Симеона за светитеља тек по преносу у земљу наступају самоуверено, ослоњени на формалистички приступ, произашао из Савиног и Стефановог ћутања о томе. Присталице тезе о чину обављеном у Хиландару су опрезнији, тиши, свесни тешкоћа у опредељењу. Први аргумент који им је доступан везан је са краткоћом списа Немањиних синова, што подразумева низ изостављених елемената из живота јунака.

Цео текст

Грачаница у народној песми

При бављењу народном поезијом истраживач ће више пута доспети у стање малодушности и сетиће се речи И. Руварца: „Нека испитује и истражује и изјашњује и пише о народним песмама… код год хоће, ја се с тим предметом већ више бавити не могу.“

Током стварања српског народног епа појављује се више повода за набрајање познатих црквених споменика насталих током старе српске државе. Неиспитиви су путеви песничке имагинације која се у свом трагању за мотивима зауставља на некој теми и прихватају се њене обраде. Тако је и у редовним приликама. Шта се може говорити о понашању у тами вековног ропства кад је све друкче и то само у једном правцу према тешком и немогућем.

Цео текст