Мисија старца Исаије и „синоптика“

Мисија старца Исаије и „синоптика“
– привид истог –

Мисија старца Исаије се кроз писање скоро редовно помиње кад је реч о средини друге половине 14. века. Оно што се читаоцу притом нуди јесте „средња вредност“ – ту понуђена слика не налази се ни у једном од извора, који о томе говоре на први поглед складно, док су очите разлике у детаљима суштинске природе. Није исто ако се нешто дешава пре или после смрти такве личности као што је поглавар цркве, ако је иницијатор неког подухвата особа А или особа Б, ако је циљ мисије решење стања на Светој Гори или пак односа врхова две помесне Цркве… То су елементи који проучаваоцу дају могућност да теми приђе као проблему синоптичке природе – говор о нечему, уз честа дословна слагања, али и уз озбиљне разлике. Увођењем проблема у област синоптичког начина обраде доприноси само јаснијем истицању битних момената… Неком решењу се не може надати (?!)

Цео текст

Краљ Милутин и епископ Данило

– Краљ Милутин и епископ Данило –
(заједничка градња)

Сматра се да је срећна околност кад на чело неког народа дође способан човек и на том месту се задржи дуго. То се у потпуности односи на краља Милутина (1282-1321). Кроз пуне четири деценије своје владавине урадио је више него иједан српски владар, по некима више него сви заједно. Урађено је тако и толико да без њега нико други то не би остварио. Поред осталог, сви они који се јављају и пре и после њега нису имали ни поменуте погодности. Остао је у предању као човек који је за 40 година владавине саградио исто толико храмова. Говори се о четири деценије владе, док је, међутим, највећи део градитељске делатности везан за другу декаду 14. века, кад земљом влада градитељска грозница. Истовремено се ради на више места и мајстори се зависно од предстојеће фазе рада крећу са градилишта на градилиште. Колико је познато, ниједан од значајнијих подухвата није остао недовршен, а на основу ктиторских портрета прати се процес краљевог наглог сазревања да би се на фресци светогорског манастира Хиландара, за који се сматра да је последњи осликан, видело да је тај човек на измаку биолошке снаге. Мајку краљицу Јелену, која је свога мужа краља Уроша надживела скоро пуне четири деценије, Милутин је надживео само седам година.

Цео текст

Биограф Доментијан и Српска Трилогија

Понуђену тематику нико неће једноставно разумети и примити без отпора. Два писца дели седам столећа. Тема наизглед опречна без заједничких елемената сем онога што се збива у радионици писца.

На првом нивоу ако их не везују сличности онда су блиски преко контраста. Велики и несумњиво даровит писац, Савин биограф Доментијан је одбијао читаоце. Његову величину разумеју стручњаци. Не ретко оцена стручног житија и оцена публике не иду заједно. Што је тако „крив“ је сам писац који понет величином јунака – чије недостижне изузетности је лично познавао при раду – и не мисли на склоности, потребе, сазнајне могућности будућег читаоца. Велики део списа је хроника његових личних размишљања и аналогија, и на то је утрошена знатна маса текста чијом „ампутацијом“ дело не би изгубило, напротив – било би сажетије, концизније, читаоцу доступније и привлачније. У таквим приликама вероватно се не би код тада заинтересованих ни јавила идеја да се писање другог дела о истој личности повери новом човеку – хиландарцу Теодосију. Он је исправио основни пропуст старијег биографа и окренуо се читаоцу по мери могућности његове пажње, па и по цену злоупотребе, одвођења од света чињеница, што рађа сумњу у исправност намера.

Цео текст

Експеримент Данило

I

И поред масе текстова посвећених личности архиепископа Данила II (1324-1337) потребно је истаћи да појачан опрез није сувишан. На првом месту то се односи на сусрете са Даниловим именом у различитим приликама. Да ли се они увек односе на исту личност? Зна се да је спектар монашких имена која се уобичајено срећу прилично скроман. Тако је кроз генерације и векове. Увек постоји могућ неспоразум. Кад се има на уму шта се све веже за личност Данила (хиландарски игуман и борац са Каталанима, два пута становник „у ћелији“ архиепископа (Јевстатија II и Саве III), бањски и хумски епископ, учесник низа мисија, сарадник при градњи храмова, писац житија у служби… реч је само о познатом и очуваном. Скоро све урађено за Даниловог живота у вези је са њим. Умесна је мисао, како то постиже само један човек, а потом – у чему се састоји рад свих осталих? На известан начин урадио је више од Саве.

Цео текст